Marija Boljević, Na putu ka novoj subjektivnosti, 9-19.11.2021.

Slikarska putanja Marije Boljević polako se nazire u složenoj, na mahove isprekidanoj i neizvesnoj sadašnjici vremena i zemlje u kojoj se rodila i u kojoj tek počinje da uobličava svoju likovnu poetiku. Radovima namerno predstavljeim u jednoj, integralnoj, postavci pristupila je dvojako, kako sama kaže „devant la chose“ i „en la reprenanat dans l’imagination“. Ipak, stvaralačka potencija koju nose oba pristupa njenog istraživačkog poduhvata nose jednaku umetničku snagu. Ona sledi vlastiti put, bez obzira na igru stilskim usmerenjima, temama i tehnikama. Otkriva sopstvene vrednosti i širi svoje tematsko i fenomenološko polje interesovanja.

Radovi mlade buduće doktorantkinje Fakulteta za primenjenu umetnost Marije Boljević izloženi na njenoj drugoj samostalnoj izložbi u Maloj galeriji ULUPUDS-a potvrđuju uzorno školovanje. Ona se sa lakoćom prihvata bilo kog motiva, njeni potezi su snažni i dosežu goto- vo dramatičnu atmosferu, otkriva raskoš klasičnih tematskih krugova. Slika predele, mrtvu prirodu, cveće... Zalazi u polje iluzija i snova, odaje poštovanje uzorima moderne, pre svih priklanja se estetitici Pola Sezana. Ostavlja tok tananih, gotovo zagonetnih zapisa slikarskom četkicom. Koloristički slojevi su joj saže- ti, osvetljenje diskretno čime doprinosi intimističkoj atmosferi na svojim platnima. Vodeći se tvrdnjom Dejvida Hoknija da „perspektiva ograničava slobodno kretanje u likovnom prostoru“ ona je podređuje drugim likovnim elementima. Gogenovski šarmantno ona slika iz sećanja kako bi ono podsvesno istisnulo suvišne detalje koji narušavaju iskonski karakter subjekta. U svakoj slici priziva određenu atmosferu i ambijent koje je posedovalo određeno intimno sećanje i ukršta ih sa promenljivim utiscima determinisanim vremenom i prostorom u kojima se nalazi za vreme slikarskog procesa.

Motiv slika slikanih „devant la chose“ jesu elementi mrtve prirode, ali su crtež i boja po- dređeni uspostavljanju harmoničnog odnosa likovnih elemenata umesto realističnog prikazi- vanja subjekata. Upotreba slikarske metode koja se bazira na promišljenom građenju podslike, slojeva, i uređivanju likovnih elemenata omogućila je crtežu da od početne ideje preraste u sadržaj koji je svakodnevnim predmetima podario aluzivan karakter.

Na slikama naslikanim „en la reprenant dans l’imagination“ Marija Boljević ostvaruje svoju po-četnu nameru da likovnim jezikom uspešno pri- zove određenu atmosferu i ambijent utisnut u sećanje, i u isto vreme dozvoljava pamćenju da odbaci suvišne detalje.

Na pojedinim slikama ona odstupa od primene identičnog kolorita i time nagoveštava neki novi likovni eksperiment u bliskoj budućnosti svoje karijere koja tek počinje i likovnih istra- živanja koja joj predstoje.

Slikarstvo Marije Boljević je po meri čoveka. Na svojim slikama ona predočava svoje veliko zanatsko majstorstvo, ali i dileme svoje po mnogo čemu osobene umetničke ličnosti. Po priro- di tiha i skromna, ne naginje senzacijama i izletima u nepoznato, avanturama i rizicima zarad uspeha po svaku cenu. Nenametljivo ali istrajno gradi jedan vrlo ličan, intimni likovni svet za koji će se vreme pobrinuti da ostane unutar života, svetlosti i njene sopstvene duhovnosti. Svoje slikarsko biće ona promišišljeno, znalački i ženski intuitivno oblikuje do mak- simuma sopstvenog savršenstva.

Ana-Marija Simonović

Tekst je u potpunosti preuzet sa portala Turistički klub Srbije