Nepregledno prostranstvo vojvođanske ravnice nekada je bilo isparcelisano na salaše, bogata seoska gazdinstva koja su imala sve: polja žita i kukuruza, glavnu zgradu za stanovanje, gostinsku kuću, pušnice za meso, ambare, staje... Nažalost odavno se gotovo ni u jednom više ne vidi dim iz odžaka i ne čuje se škripa đerma na bunaru. Od svega što je postojalo ostali su samo brojevi. Ipak, na onome gde je pisalo "84" opet se pale svetla jednog domaćinstva.
Kroz tešku drvenu kapiju, kao kroz vrata raja, ulazi se u ovo carstvo jednog dečačkog sna, gde se život ponovo budi i dočekuju gosti.
Na Salašu 84 sve miriše na tradiciju. Salaš se greje starim kaljevim pećima, krovovi su ručno šiveni trskom, a u pod i zidove ručno je ugrađena cigla koja je pečena po specijalnom kalupu - kao pre dvesta godina.
Hrana je jedinstveni doživljaj na salašu, sprema se u originalnim pećima koje su sačuvane kroz istoriju. Recepti su stari i jedinstveni, pa je gastronomsko iskustvo neponovljivo.
