Nastalo je izgradnjom zemljano-betonske brane na izlazu reke Vlasine iz Vlasinske tresave. Ima oblik izdužene nepravilne elipse. Najveća širina jezera je 3,5 km i izmerena je od plaže kod hotela „Vlasina“ do najisturenijeg dela Biljaninog zaliva. Sličnu širinu jezero ima i na jugu, između zaliva pod Bratanovim delom ka zalivu južno od ostrva Stratorija.

Brana kojom je pregrađena reka Vlasina dugačka je 239 m, a visoka 34 m. Pri najvišem nivou jezerske vode, nadmorska visina jezera je 1.213 m, po tome se ubraja u grupu naših najviših jezera. Jezero je pretežno mirno, retko talasi dostižu pola metra, spada u prohladna jezera jer srednja godišnja temperatura vode iznosi 9⁰C. Vode ovog jezera koriste se za proizvodnju električne energije u sistemu hidroelektrana Vrla I – IV. Hidroelektrane Vrla I, II i III, nalaze se u dolini istoimene reke, a hidroelektrana Vrla IV je u dolini Južne Morave.

U odnosu na neka druga veštačka jezera Srbije, Vlasinsko ima raznovrsniji živi svet dna. Interesantno je pomenuti da su u Vlasinskom jezeru nađene dve vrste riba nove za naše prostore, to su mergur i grčka bodorka. Zastupljene vrste su: šaran, pastrmka, karaš, babuška, amur, klen, potočna mrena i druge.

Pored većeg broja zaliva od kojih je najveći Biljanin zaliv, na ovom jezeru nalaze se i poluostrva (Bratanov Del, Pejčinov Klad, Zanoga) kao i dva ostrva - Dugi del i Stratorija. Najzanimljiviji turistički motiv predstavljaju ploveća ostrva, koja se povremeno otkidaju sa dna i zavisno od pravca vetra kreću po jezeru ili čekaju veći vodostaj nasukana na obalu. Ostrva su od treseta (produkta vekovnog raspadanja mahovina tresetnica). Ova ostrva su stanište rosulje – mesožderke koja guta insekte. Ovo predstavlja posebnu atrakciju za botaničare i samo njima je, radi istraživanja, dozvoljen boravak na ostrvima. Najveće tresetno ostrvo naziva se Mobi Dik, široko je 250 m, a dugo 400 m.

Obala je razuđena, pokrivena brezama i pašnjacima. U neposrednoj blizini jezera dižu se planinske strane Čemernika (Kula 1.621 m), Vardenika (Veliki strešer 1.875 m) i Miljevske planine (Krvavi kamen 1.733 m).