Nastanak prvih naselja na ovom prostoru vezuje se za mlađe kameno (neolit) i bronzano doba. Nekropole pod humkama u Atenici i na lokalitetu Lugovi Bent u Mojsinju datiraju iz V i VI veka pre nove ere. Rimljani u ove krajeve dolaze u II veku nove ere i tada Čačak biva deo provincije Dalmacije. Iz ovog perioda potiču i rimske terme otkrivene u centru grada. Za vreme vladavine Nemanjića podižu se prvi manastiri, a župan Stracimir, brat Stefana Nemanje, smatra se osnivačem grada. Sa dolaskom Turaka (kraj 17. veka) ovaj deo Srbije pada pod njihovu vlast i biva oslobođen tek tridesetih godina 19. veka. Nova etapa razvoja Čačka počinje u drugoj polovini 19. veka kada niču brojne stambene i poslovne građevine. Započeti razvoj zaustavlja I i II svetski rat, ali nakon oslobođenja Čačak postaje privredni, kulturni i obrazovni centar Moravičkog okruga.

Spomeničko nasleđe i očuvana priroda čine turističku ponudu Čačka koje zajedno svedoče o burnoj prošlosti grada i civilizacija koje su ovde živele. Očuvane ambijentalne celine sa elementima savremenog načina gradnje čine Čačak prepoznatljivim. Predmet interesovanja turista su mnogi kulturni spomenici, manastiri i arheološka nalazišta, kako u samom gradu tako o u okolnim mestima. Samo neki od njih su:

• Narodni muzej
• Gospodar Jovanov konak
• Spomen-česma generalu Vukomanu Aračiću
• Umetnička galerija „Nadežda Petrović“
• Manastir Nikolje
• Manastir Jovanje
• Manastir Blagoveštenje
• Manastir Ilinje
• Manastir Stjenik
• Manastir Trnava
• Manastir Vavedenje
• Manastir Vujan
• Gradina
• Rimske terme

Mnoge značajne ličnosti rođene su ovde, a samo neke od njih su Nadežda Petrović, Branko V. Radičević, Tanasko Rajić, Vojvoda Stepa Stepanović i drugi. Turističku ponudu čine i prirodni resursi, od kojih je najatraktivnija Ovčarsko-kablarska klisura zaštićena kao Predeo izuzetnih odlika. U okolini se uzdižu vrhovi Ovčara, Kablara, Vujana i Jelice koje su pogodne za planinarenje, a sa vidikovca na vrhu Kablara koje je jedno od najposećenijih, vide se meandri Zapadne Morave.

Ne treba zaobići ni termo-mineralne izvore koje pružaju osnovu razvoja zdravstvenog turizma. Te se tako na teritoriji opštine nalazi Gornja Trepča i Ovčar banja. Splavarenje i sportski ribolov su takođe popularni i to najviše na Parmenačkom jezeru, jezeru Međuvršje i Ovčarsko-kablarskom jezeru.

Na obali Zapadne Morave uređeno je nekoliko plaža za kupanje, a leto je rezervisano za Moravsku regatu kao i druge manifestacije, posebno sportske, čime opravdava epitet „grad sporta“. Dan grada slavi se 18. decembra, a druge manifestacije koje privlače turiste su Festival maske, Disovo proleće, Gastrofest, Somijada, Bubujada, Sabor frulaša Srbije „Oj Moravo“, Likovna kolonija „Srpska sveta gora“, Kupusijada u Mrčajevcima, Pitijada itd.

Saobraćajni položaj grada je dobar. Čačak leži na trasi Koridora 11. Putem M-22 povezan je sa glavnim gradom Beogradom (udaljen oko 150 km). Kod mesta Preljina ovaj put se račva i vodi ka Kragujevcu i Kraljevu, i drugi krak vodi ka Užicu i Zlatiboru. Kroz Čačak prolazi železnička pruga Beograd – Bar i Kraljevo – Čačak – Požega, a najbliži civilno-vojni aerodrom je „Morava“ (18 km) i međunarodni „Nikola Tesla“ (160 km).