Gljive Ade Ciganlije

Ada Ciganlija je rečno ostrvo nastalo pregrađivanjem desnog rukavca Save 1967. godine. Na taj način Ada je postala poluostrvo koje je vremenom obraslo šumskom vegetacijom i pretvoreno u rekreativnu zonu. Središnji deo poluostrva jedan od najpoznatijih staništa gljive Myriostoma coliforme u našoj zemlji. Pored nje evidentirano je još 250 različitih vrsta gljiva. Nekada je ova vrsta mogla biti nađena i u Šumadiji i Deliblatskoj peščari, ali u poslednjih 40 godina nije nalažena na ovim mestima. Usled jakog antropogenog uticaja kojim je izložena, ova vrsta je krajnje ugrožena i proglašena kao STROGO ZAŠTIĆENA  na osnovu Zakona o zaštiti prirode. Još neke vrste koje imaju ovaj status su Geastrum melanocephalum i Rhodotus palmatus. Površina zaštićenog staništa je 21,34 ha.


Ova vrsta gljive javlja se na području Evrope, Afrike, Azije i Severne i Južne Amerike, ali su veoma retki lokaliteti na kojima raste. U Evropi je zabeleženo samo 155 lokaliteta u 20 zemalja.

Neke od drugih vrsta gljiva zabeležene na Adi Ciganliji su:

Agaricus arvensis                                        Agaricus bitorquis

Agrocybe dura                                            Boblitius vitellinus

Bovista plumbea                                         Calocera comea

Climacodon septentrionalis                           Dacrymysec stillatus

Entoloma ameides                                      Funalia trogii 

Geastrum sessile                                        Helvella elastica bull.

Inonotus hispidus                                       Kavinia himantia

Laccaria laccata                                         Lepista nuda

Ada Ciganlija se danas koristi za sport i rekreaciju. Tu se nalazi više sportskih klubova, šetačke staze i šljunkovita plaža. Kroz samo stanište gljiva prolazi trim staza te se mora voditi računa da se na adekvatan način koristi kako ne bi došlo do degradacije prostora.