Preambula

Smrt i povrede u saobraćajnim udesima i udesima sa pešačima predstavljaju veliki zdravstveni problem društva. Kako je među poginulima i osakaćenima na putevima mnogo mladih, očekivana životna starost se ne dostiže zbog posledica saobracajnih nesreća i savremenih epidemija ili kardiovaskularnih oboljenja i kancera.

U mnogim zemljama gde je konzumiranje alkohola prihvaćeno kao deo svakodnenog života, dokazano je da su vozači pod dejstvom alkohola odgovorni za polovinu svih pogibija ili teških povreda u saobraćaju. Iz toga sledi da će mere za obezbeđivanje zabrane vožnje pod dejstvom alkohola dovesti do značajnog poboljšanja sigurnosti na putevima i značajnog smanjenja poginulih ili osakaćenih na putevima. Upravljanje vozilom podrazumeva prihvatanje određenog stepena rizika. Pažljivi vozači stalno ocenjuju rizike sa kojima se susreću i postupaju tako da taj nivo rizika nikada ne posatne subjektivno neprihvatljiv. Alkohol menja vozačevu procenu rizika tako da je verovatnije rizično ponašanje, a u isto vreme opada vozačka sposobnost usled sedativnog dejstva. To je ono što dovodi do saobraćajnih nesreća povezanih sa alkoholom. Osoba koja je popila i odlučila da vozi, suočena je sa sličnom odlukom oko rizika. Opasnost koju treba oceniti, ukljuljučuje pitanje o sigurnoj vožnji po putevima. Subjektivna ocena takve opasnosti progresivno opada pod dejstvom alkohola. Zbog toga vozači treba da razmotre da li će da voze ili ne pre konzumiranja količine alkohola koja može da utiče na takvu procenu. Ovo znači da takva ograničenja koncentarcije alkohola u krvi vozača moraju da budu niska, tj. na nivou na kome na kome subjektivna procena rizika ostaje realna praktično kod svih osoba.

Ozbiljni zdravstevni problemi društva zahtevaju koordinovane pristupe. Detalji bilo kog uspešnog pristupa moraju da počivaju na analizi problema, koji su pod uticajima posebne zemlje i kulture. U većini zemalja saobraćajne nesreće zbog alkohola neproporcionalno više uključuju adolescente i mlade, pa su značajni posebni napori za smanjenje konzumiranja alkohola u ovoj grupi. U mnogim ovakvim primerima problem alkohola na putevima odražava probleme povezane sa alkoholizmom na radnom mestu, društvenoj ili domaćoj sredini.

Uspešni programi moraju da uključuju:

• edukaciju populacije kada je u pitanju ozbiljnost problema uz iznošenje razloga zašto je alkohol opasan za vozača, sa ciljem promene stava populacije kada je u pitanju piće i vožnja;
• podršku ovim stavovima odgovarajućim akcijama policije i pravnim sankcijama; i
• identifikaciju osoba sa problemom alkoholizma kod kojih se mogu zahtevati dodatne mere.

 

Preporuke      

Svetsko medicinsko udruženje insistira da sva nacionalna medicinska udruženja podrže sledeće principe:

1. Saobraćajne nesreće zbog alkohola predstavljaju najveći  zdravstveni problem društva koji je moguće prevenirati. Javni zdravstveni resursi zaduženi za rešavanje ovog ozbiljnog problema moraju biti usmereni na njegovo rešavanje;
2. Određivanje konkretnih preventivnih mera zahteva dobro razumevanje uzrasnih i socijalnih grupa, uključujući u ovaj problem i društvene snage koje sprečavaju stvaranje problema u ovim grupama. Moraju da se preduzmu istraživanja koja se bave ovim pitanjima. Tamo gde se utvrdi da su uključene određene socijalne grupe, moraju da se preduzmu sveobuhvatne strategije za suočavanje sa njihovim problemima. One moraju da uključe ograničenja dostupnosti  alkohola u toj grupi i obezbeđivanje da oni koji prodaju alkoholna pića takođe snose određenu odgovornost zbpg prodaje. Neophodna je edukacija usmerena na promenu stava, potpomognuta ako je potrebno sankicjama i pažnju treba usmeriti na eliminaciju alkohola na radnom mestu.
3. Saobraćajne nezgode, usled upotrebe alkohola, moraju da se razmatraju kao jedan od problema alkoholizma koji može da utiče na osobu i na druge osobe, uključujući i nesreće na poslu, porodičnu disharmoniju i nasilje i oboljenja koja prate alkholizam. Pravna i medicinska pomoć mora i ovo da uzme u obzir.

          a) Ne sme da bude propuštena nijedna mogućnost rehabilitacije osobe koja pije. Svi vozači optuženi zbog vožnje pod uticajem alkohola ili sa visokom koncetracijom alkohola u krvi (ili dahu), moraju biti ispitani i za druge probleme povezane sa alkoholom, i ako je potrebno uključeni u programe za rehabilitaciju ;

          b) Zbog značajnog rizika za dobrodit društva usled nerešene zavisnosti od alkohola, rehabilitacione programe za takve svrhe društvo mora da finansira.

        4. Edukacija populacije mora da obezbedi dobro razmevanje progresivnog efekta alkohola i na sposobnost vozača i na procenu rizika. Ne sme da se zaboravi ni efekat alkohola na opšte zdravlje i mora da postoji bolje razumevanje od strane društva da je veća mogućnost  medicinskih komplikacija kod povređenih alkoholisanih osoba.

         a) Primarna zdravstvena poruka treba da bude da alkohol uvek mora da se umereno konzumira;

         b) Posebna poruka treba da bude da osoba koja je pila ne treba da vozi;

         c) Na poseban problem adolescenata i mladih vozača koji piju mora biti obraćena pažnja putem edukativnih programa tokom školske godine o efektu alkohola i poboljšanju odgovornog stava o pijenju i vožnji. Istovremeno treba obratiti pažnu i drugim pitanjima koji se tiču alkohola.

          5. Lekari moraju da potvrde neophodnost da zakonski dozvoljena koncentracija alkohola u krvi mora da bude niska, ne veća od od 50 mg/100 ml krvi ili odgovarajuće koncentracije u dahu.

          a) Niska zakonska ograničenja su ograničenog efekta bez odgovarajućih prinudnih mera. Nacionalna udruženja moraju pažljivo da razmotre korisnost sledećih:

           - Da svaki  vozač učesnik velikih nesreća mora da bude testiran da bi se utvrdila koncentracija alkohola u krvi (dahu)

           - Da postoje nasumična testiranja vozača, bilo uopšte ili u periodu kada ispitivanja pokazuju da je veća mogućnost nesreća usled alkohola.