Dobro čine tri ekološke celine: „Obzovik“ dolina nastala rečnom erozijom, „Spasovina“ pašnjačka površina na lesnoj terasi i deo vodotoka „Kraljevac“. Osnovne prirodne vrednosti ogledaju se vrednim geomorfološkim i hidrološkim pojavama i prisustvu vrsta prirodnih retkosti flore i faune značajnih kako u nacionalnim tako i u međunarodnim okvirima. Među njima se posebno ističu stepske vrste glodara, uvrštene u svetsku Crvenu listu, tekunice (Spermophilus citellus) i slepo kuče (Spalax leucodon), za koje je osnovni ugrožavajući faktor nestajanje staništa uslovljeno pretvaranjem stepe u obradive površine. Ovde je takođe danas prisutan i dabar (Castor canadensis) na čijem se povratku u Vojvodinu intezivno radi od 2004. godine. Među biljkama je najznačajnija ugrožena reliktna vrsta močvarna paprat (Thelypteris palustris Schott), koja je gotovo iščezla sa vlažnih, tresetnih staništa u Srbiji. U vodotoku Kraljevca močvarna paprat izgrađuje reliktne biljne zajednice sa barskom ivom i prisutna je sa najbrojnijom, do sada zabeleženom, populacijom na našim prostorima.

Pojava plivajućih ostrva, veličine i do preko jednog hektara, poseban je prirodni fenomen ovoga vodotoka. Pomeranje ovih ostrva zahvaćenih jakim vetrom prestavlja jedinstven doživljaj i daje osobeni pečat ovom prirodnom dobru. U delu vodotoka zapadno od Deliblata proteže se najveće ostrvo tzv. Velika greda sa otvorenim oknima vode koja nikada ne zamrzavaju, što ukazuje na stalni dotok vode iz podzemnih izvorišta. Ova okna predstavljaju dragoceno odmorište pticama močvaricama tokom seobe i idealan zimski zaklon prisutnim vrstama riba. Ostrva istovremeno predstavljaju idealno mesto za gnežđenje ptica vodenih i močvarnih staništa, među kojima su i brojne prirodne retkosti i vrste značajne po međunarodnim kriterijumima. Takve su na primer, po IUCN kategorizaciji ugrožene vrste: ćubasti gnjurac, patka crnka, eja močvarica, belobrada i crna čigra i druge.