Zaštićen prostor počinje od ušća Lazareve reke u Zlotsku reku uzvodno Lazarevim kanjonom do završetka kanjona, deo kraškog platoa sa leve i venac Malinika sa desne strane kanjona. Sama Lazareva reka ima dužinu oko 5 km, dok kanjonski deo doline 4.400 m. Uz to njegova dubina dostiže 375 m kod lokaliteta Kovej. Dno kanjona na  pojedinim mestima se sužava na 4 m, a ogromni krečnjački blokovi, džinovski lonci i vodopadi prekrivaju njegovo dno.

Kraška hemijska erozija je najviše doprinela formiranju podzemnih i površinskih oblika kraškog reljefa. Najizrazitije su vrtače koje se javljaju na zaravljenim terenima platoa sa obe strane kanjona. Vrtače se javljaju u manjem broju, dok pećina i jame ima na desetina. Prema R. Lazareviću (1993) postoji preko 70 speleoloških objekata, a kao najznačajnije izdvajaju se Vernjikica i Lazareva pećina. Lazareva pećina spada u jednu od najdužih u Srbiji sa preko 30 km pećinskih kanala. Sastoji se od desetine kanala i dvorana, a samo 900 m staze je uređeno za posetioce.

Vernjikica je udaljena 1500 m od Lazareve pećine, sa kojom je povezana pešačkom stazom. Duga je 1.015 m i spada u grupu suvih pećina. Od ostalih izdvajaju se Hajdučica (723 m), Ljubinkova pećina (79 m), Vodena pećina (180 m), Ponorska pećina (131 m), Negranova pećina (87 m). 

Flora i fauna kanjona je izuzetno bogata i raznovrsta i čak još uvek neispitana. Prve podatke o biljkama dao je Josif Pančić 1874. godine u „Flori Kneževine Srbije“. Pojedine vrste koje je on opisao kao nove za nauku, na ovom području niko više nije pronašao. Posle njega mnogi botaničari su istraživali ovaj prostor, ali podaci su još uvek nepotpuni. Na osnovu istraživanja Herbarijuma Instituta za botaniku Biološkog fakulteta ustanovljeno je da flora broji 720 taksona na nivou vrsta i podvrsta svrstanih u 345 rodova i 71 familiju, što predstavlja oko 20% flore Srbije.

Fauna je nepotpuno istražena, pri čemu su najbolje proučene ptice: sivi soko, gugutka, vijoglava, vodomar, šumska sova, divlji golub, pupavac, suva žuna, crna žuna, srednji detlić, planinski detlić, šumska ševa, vodeni kos, kos kamenjar, žutarica, zlatna vuga, prepelica, carić, svraka, čavka itd. Faunu sisara čini: jež, vidra, jazavac, zec, lisica, kuna zlatica, kuna belica, šakal, divlja mačka, ris, veverica, šumski puh, običan puh, veliki ljiljak, divlja mačka, divlja svinja, jelen. Divokoze su nekada naseljavale kanjon ali od 80tih godina prošlog veka nisu viđene.

Zbog svoje lepote predstavlja pravi izazov za avanturiste i sve više postaje odredište mnogih ljubitelja prirode. Nekoliko staza vode do vidikovca sa kojih možete da uživate u pogledu na kanjon. Ali treba imati u vidu da je dosta nepristupačan te bez adekvatne opreme i stručnjaka se ne preporučuje prolazak kroz njega. Livade koje se nalaze na izlasku iz kanjona idealne su za kampovanje ili pak neki od smeštajnih objekata u Boru.