Način plaćanja stranoj zdravstvenoj instituciji od poslodavca

Način plaćanja stranoj zdravstvenoj instituciji u slučaju kada poslodavac želi da finansira troškove lečenja zaposlenog

Pitanje: Da li je dozvoljeno da privredno društvo uplati direktno zdravstvenoj instituciji u inostranstvu troškove lečenja zaposlenog?

Odgovor: Prema odredbi člana 2. stav 1. Zakona o spoljotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 36/2011 – dr. zakon, 88/2011 i 89/2015 – dr. zakon), spoljnotrgovinski promet robe i usluga je promet između domaćih i sranih lica koji se obavlja na osnovu ugovora zaključenih u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima.


Pod domaćim licem, u smislu člana 3. ovog zakona, smatra se pravno lice, ogranak domaćeg i stranog pravnog lica i preduzetnika koji imaju sedište, odnosno koji su registrovani u Republici Srbiji, kao i fizičko lice koje ima prebivalište u Republici Srbiji, osim fizičkog lica koje ima prebivalište, odnosno boravište van Republike Srbije duže od godinu dana, dok se stranim licem smatra svako lice koje nije prethodno navedeno.

Shodno navedenom, promet usluga koje se vrši između stranog pravnog lica, kao pružaoca usluge i domaćeg fizičkog lica, kao primaoca te usluge smatra se spoljnotrgovinskim poslom prometa usluga, u smislu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.

Saglasno članu 2. tač. (15) i (16) Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasniku RS“, br, 62/2006, 31/2011, 119/2012 i 139/2014 – dalje: Zakon) pod tekućim poslovima podrazumevaju se poslovi zaključeni između rezidenata i nerezidenata čija je namena nije prenos kapitala, dok su kapitalni poslovi definisani kao poslovi između rezidenta i nerizednta čija je namena prenos kapitala.

Članom 3. stav 1. Zakona propisano je da se plaćanje, naplaćivanje i prenos po tekućim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrši slobodno, u skadu sa ovim zakonom, dok je stavom 2. istog člana propisano da plaćanja i prenos po osnovu tekućih poslova obuhvataju, bez ograničenja, i plaćanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova i po drugim tekućim poslovima sa inostranstvom u smislu zakona koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje.

Član 32. stav 1. Zakona propisano je da se platni promet sa inostranstvom obavlja u devizama i u dinarima preko banke.

Platni promet sa inostranstvom obuhvata plaćanje, naplaćivanje i prenose po tekućim i kapitalnim poslovima u devizama i dinarima između rezidenata i nerezidenata, u smislu tačke 1. stav 2. Upustva za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. glasnik RS“, br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008, 120/2008, 38/2010, 92/2011, 62/2013, 51/2015 i 111/2015 – dalje: Upustvo).

Šifarnikom osnova naplate, plaćanja i prenosa u platnom prometu sa inostranstvom (Prilog 2 Upustva) utvrđeni su osnovi po kojima se mogu vršiti naplate i plaćanja po tekućim i kapitalnim poslovima u devizama i u dinarima između rezidenata i nerezidenata, kao i šifre priliva i odliva po propisanim osnovama. U delu Šifranika: Tekući račun – usluge, u okviru osnova: Turističke usluge – zdravstvene usluge propisana je šira odliva 804, koja u skladu sa datim opisom obuhvata transakcije plaćanja po osnovu troškova i naknada lečenja u bolnicama, lečilištima i rehabilitacionim centrima, troškove medicinskih tretmana i dr.

Stoga, pod pretpostavkom da je u primeru iz pitanja reč o spoljnotrgovinskom poslu prometa usluge između zdravstvene institucije u inostranstvu, kao nerezidenta i pružaoca usluge i domaćeg fizičkog lica, kao rezidenta i korisnika medicinske usluge, može se zaključiti da u tom slučaju, sa stanovišta rezidenta – pravnog lica (koji nije učesnik u predmetnom spoljnotrgovinskom prometu usluga), ne postoji osnov plaćanja, koji se u smislu Zakona smatra tekućim ili kapitalnim poslom, a na osnovu kog bi rezident – pravno lice mogao izvršiti plaćaje prema inostranstvu. S tim u vezi, a imajući u vidu da se platni promet sa inostranstvom obavlja po tekućim i kapitalnim poslovima zaključenim između rezidenata i nerezidenata koji su propisani Zakonom, kao i činjenica da se predloženo plaćanje rezidenata – pravnog lica direktno na račun nerezidenata kod banke u inostranstvu ne može smatrati plaćanjem po tekućim i kapitalnim poslovima, u smislu Zakona, smatramo da isto ne bi bilo u skadu sa odredbama propisa kojima se uređuje devizno poslovanje i platni promet sa inostranstvom.

 

Jasmina Vasilić

Preuzeto iz časopisa „Pravnik u pravosuđu“, izdavač „Paragraf Lex“ doo, dodatak časopisu „Specijalist za carine“, broj 143/144, jul 2017, str 63.