Obredni hlebovi u porodičnim običajima

Obredni hleb vezan za rođenje deteta – Bliskost sa hlebom, koja čoveka prati od rođenja, simbolički se iskazuje mešenjem obrednog kolača za novorođence. Dolazak na svet novorođenčeta je događaj koji je važan u svakoj porodici. Kada bi se dete rodilo, rođake i žene iz susedstva su donosile presnu pogaču povojnicu koju su potom svi zajedno jeli. Uglavnom je bila bez ukrasa. Ukoliko je rođeno žensko dete, pogača se prvo davala muškom detetu da zagrize kako bi drugo dete bilo muškog roda. Donošenje povojnice predstavlja simbolički čin uvođenja deteta u širi krug zajednice.


GALERIJA

Obredni hlebovi u porodičnim običajima
Obredni hlebovi u porodičnim običajima
Obredni hlebovi u porodičnim običajima

Obredni hleb vezan za krštenje deteta – O krštenju je mešena presna pogača koja je ukrašavana trakama od testa. Donosio ju je kum i lomljena je posle krštenja u crkvi, pre početka svečanog ručka. Na pogaču su stavljani jabuka, novac i predmeti od tekstila.

Postupaonica – Postupaonica se mesi onoga dana kada dete napravi, samostalno, svoj prvi korak. Majka za taj dan priprema pogaču na koju će naređati pero, paru, lenjir, knjigu i mnoge druge stvari koje predskazuju budući život. Na taj dan pozovu se sva deca. Pogača se stavi na nisku stolicu. A dete pusti, da samo, po prvi put, pristupi postupaonici. Ono što dete bude uzelo sa pogače biće u isto vreme i predskazanje njegovog budućeg života. Ostala deca hvataju pogaču, lomeje i nose.

U svadbene obredne hlebove spade pogača koja se pravila kada se išlo u proševinu. Ranije su se pravile presne pogače, dodavano je malo peciva ili sode bikarbone i soli. Ukrašavala se vunicom vedrijih boja i ogledalcetom, kako bi mlada mogla da se ogleda. Dodavane su i bombone da bi pogača vila bogato ukrašena. Kada se isprosi devojka, onda prijatelji lome taj kolač i ljube se preko njega.

Obredni hlebovi u obrednim običajima – Smrt, u tradiciji srpskog i u shvatanjima mnogih drugih naroda, jeste prelazak ovozemaljskog privremenog života u nebeski večni život. U srpskoj narodnoj tradiciji kult mrtvih zauzima značajno mesto. U kraljevačkom kraju, na zadušnice, žene pripremaju poskurice, male okrugle hlebčiće umešene od pšeničnog brašna ranije bez kvasca a danas sa njim, sa utisnutim hrišćanskim simbolom – kstom sa slovima ИС ХС НИ КА (Isus Hristos pobeđuje). One su na grobu deljene, uz sveću.

 

Preuzeto iz Priča o hlebu, strana 23.

Izdavač Narodni muzej Kraljevo / Za izdavača Dragan Drašković

Autor izložbe i kataloga Violeta Cvetanovska

Urednik Dragan Drašković / Lektura i korektura mr Ana Gvozdenović

Tehnička realizacija Dragan Vojinović, Rade Pajović, Vladan Pejković, Slobodan Milenković

Fotografija Srđan Vulović / Dizajn publikacije Dragan Pešić

Grafička priprema Ajova doo / Štampa Interklima grafika

Kraljevo, 2013.