Bio je projektovan u mešovitom stilu koji je dominirao u vrtnoj arhitekturi toga vremena, nastalog kombinovanjem elemenata francuskog i engleskog stila. Park čini celinu sa zgradom dvorca, čiji je kulturno-istorijski značaj veoma velik, zbog čega je dvorac stavljen pod zaštitu države. Površina samog parka je nešto više od 8 ha.

Iako je u parku narušena stilska organizacija prostora usled velike starosti parka i nedovoljne nege, park ima vrednost prvenstveno zbog prisustva vrednih primeraka očuvane dendroflore znatne starosti i impozantnih dimenzija. Takođe park sadrži i nekoliko vrsta koje su retke za ovo podneblje. U parku mahom preovlađuje američki koprivić (Celtis occidentalis L.) različite starosti, koji se spontano razmnožava. Od starih stabala, preostalih iz vremena podizanja parka, prisutno je još nekoliko primeraka crnog oraha (Juglans nigra L.) neposredno iz dvorca. U njihovoj blizini nalazi se par starih stabala gledičije (Gleditsia triacanthos L.), crvenolisnog javora (Acer pseudoplatanus var. Atropurpureum L.) i jedno stablo pajavca (Acer negundo L.) impozantnih dimenzija i odličnog zdravstvenog stanja. Posebno upečatljiva su i dva gorostasna stabla hrasta lužnjaka (Quercus pedunculata Ehrh.) i grupa starih sofora (Sophora japonica L.) velikih dimenzija.

U severozapadnom delu parka, duž prilazne staze od kapije imanja do zgrade dvorca, u novije vreme zasađena je grupa četinara – smrča (Picea excelsa Link.), srebrnih bodljikavih smrča (Picea pungens „Glauca“ Engekm.), jela (Abies alba Mill.), hameciparis (Chamaecyparis lawsoniana Parl.), tuja (Thuja occidentalis L.) i dr. Žbunaste vrste u parku nisu prisutne osim pojedinačnih primeraka surčice (Spirea vanhouttei Zbl.) i šimšira (Buxus sempervirens L.).

Zbog svega navedenog Park dvorca Jagodić predstavlja veliku vrednost i dragocen je za proučavanje istorije pejzažne arhitekture u Srbiji.