Rakija od kleke - klekovača i borovica

Klekovača je rakija aromatizovana klekom, dok je borovica dobijena destilacijom fermentisanih plodova kleke. Sveži plodovi kleke sadržite oko 5 % šećera, dok osušene znatno više, oko 20 – 30%. Takođe, usled bogatstva eteričnim uljima često se dodaje voćnim kominama kako bi se poboljšala aroma.


  • Berba plodova
  • Usitnjavanje plodova
  • Alkoholna fermentacija soka ili kljuka
  • Destilacija prevrele komine
  • Odležavanje i finalizacija rakije

Plodovi kleke se beru pre nego što dostignu punu zrelost, kako bi se izbegla pojava plesni. Beru se ručno i obavezno uklanjaju petiljke da ne bi došlo do pojave gorkog ukusa u destilatu. Kao i kod ostalih vrsta voća, i plodovi kleke se usitnjavaju u mlinovima za voće ili na muljači sa valjcima. Preporučuje se da se samlevenim plodovima doda tri-četiri puta veća količina vode, temperature 40 – 50°C, a kada se ohladi na oko 22°C, dodaje se selekcioni kvasac (jer kljuk od kleke sadrži velike količine eteričnih ulja i nisak sadržaj hranljivih materija što nije dovoljno za razvoj prirodnih kvasaca). Fermentacija komina se odvija na temperaturu od  22 do 24°C i nije potrebno podešavanje kiselosti komine (pH vrednosti). Završetak fermentacije ustanovljava se kada filtrat prevrele komine pokazuje vrednost od 6 do 12°Oe. Destilaciju je potrebno izvršiti što pre, na uobičajan način. Isto tako, destilat je neophodno razblažiti na 10% v/v i redestilisati na aparatima sa deflegmatorom, a patoka se počinje izdvajati kada je sadržaj alkohola 15% v/v.

Destilat je potrebno ostaviti da odleži oko 6 nedelja i nakon toga ga razblažiti destilovanom vodom na jačinu od oko 45 % v/v alkohola. Veoma je važno da temperatura hlađenja ne bude ispod 5°C jer može doći do gubitka arome. Danas se veoma retko proizvodi čista klekovača, već je uglavnom meša sa šljivovicom i na taj način dobija obojena rakija.