Jedino želimo da vam damo nekoliko saveta koji se odnose na decu i bazene kako biste sve ove dane proveli što mirniji i bezbrižniji, dakle kako ništa ne bi pomutilo uživanje cele porodice.

Brčkanje, pljuskanje, skakanje – sve to je zabavno, bilo na reci, jezeru, moru ili u bazenu. Ali utapanje i davljenje to svakako nije i predstavlja veliku opsnost. A to može da se dogodi i iskusnim plivačima, i svakako i deci koja umeju da plivaju.

Zašto je potreban oprez?

Ribe mogu da žive i dišu pod vodom, ali je nama ljudima potreban vazduh kako bismo disali. Ljudi se dave kada previše vode uđe u njihova pluća. Kada se to dogodi, pluća ne mogu da prenose dovoljno kiseonika do mozga i ostatka tela.

Davljenje je drugi po redu najčešći uzrok smrti od povreda među decom do 14 godina. I davljenje može da se dogodi tako brzo, ponekad i za manje od 2 minuta nakon što glava osobe ode pod vodu. A to ostavlja veoma malo vremena za pomoć, pa zaboravite na čudesna spasavanja koja ste gledali u filmovima i serijama.

Bazeni

Mnoga utapanja i slučajevi koji su doveli skoro do utapanja, dešavaju se kada deca slučajno upadnu u vodu/bazen. Ali nesrećni slučajevi mogu svuda da se dese – u nečijoj kući ili čak i u vašem domu i zato je potrebno da znate kako da budete sigurni u blizini vode.

Bazeni su sjajni! Šta može biti bolje od plivanja i zabave na suncu? Ali setite se da su dno i zidovi bazena napravljeni od čvrstog materijala. Okliznuti se ili pasti može biti i bolno i opasno. Da li ste videli one velike brojeve koji stoje sa strane bazena? Zovu se markeri dubine – i govore nam koliko je duboka voda na tom mestu. Na to biste uvek trebali da obratite pažnju pre nego što uskočite u bazen, vi ili vaše dete. Takođe, ako skačete i ronite, vodite računa o tome gde to radite. Na nekim mestima, voda može biti plića, pa čak i plića nego što se čini. Mogli biste da udarite o dno... i ups! Gadna povreda glave ili vrata.

Još jedan savet. Proverite temperaturu vode pre nego što uđete u nju. Suviše hladna voda mogla bi da šokira vaše telo i organizam i povisi vam pritisak i puls. Nekontrolisano se dešava da se u takvim situacijama otvore usta, zeva, i slučajno se nagutamo vode. Hladna voda takođe može da uspori vaše mišiće čineći plivanje težim.

Šta još trebate da znate?

Istraživanja su pokazala da deca koja mnogo vremena provode u bazenima imaju veću šansu da obole od astme. To je zbog hlora i naročito se odnosi na decu do šeste godine starosti. Takođe, hlor može biti uzročnik i nekih drugih zdravstvenih problema, kao što su alergijski rinitis i druge vrste alergijskih kijavica. Međutim, istraživanja još uvek nisu opsežna, tako da nemojte da dozvolite da ovo drži vas i vaše mališane dalje od bazena. Inače hlor u prekoračenim granicama šteti koži i kosi, može da izazove svrab, crvenilo i iritaciju očiju, suvu kožu i još mnogo toga.Tuširanje pre i posle plivanja u mnogome pomaže. A treba znati i da je vitamin C od velike pomoći, pa bi najbolje bilo da za osveženje koristite ovaj vitamin rastvoren u filtriranoj vodi ili mešavinu svežeg soka limuna i filtrirane vode. Koristite ovo na svojoj koži kao preventivu i zaštitu.

Upale uha vrebaju

Zbog kupanja i plivanja, leti se češće javlja eksterni otitis, ili ono što nam je poznatije kao upala spoljašnjeg uha (otitis externa ili ono što se često naziva ”plivačko uvo”). Ovakva upala se razvija u spoljašnjem ušnom kanalu i to potpomognuta vodom koja olakšava i ubrzava razmnožavanje gljivica i bakterija. Upotreba štapića samo pogoršava stvar. Zato zaboravite na njih! Upalu ćete prepoznati tako što se prvo javlja bol, jak na dodir, a zatim se javlja cerumen. Ove simptome može da prati povišena temperatura i otok u području oko ušiju. Kod većine slučajeva dovoljne su kapi za uši, dok je ponekad potrebno pribeći i antibioticima i lekovima protiv bolova. Nešto ređe, ali takođe prisutne su i upale srednjeg uha. Svaka prehlada lako može da se pretvori i u ovakvu upalu pa je treba na vreme preduprediti odlaskom kod lekara i odgovarajućom terapijom.

Još neka pravila koja bi trebalo slediti

• Neka je uvek prisutna neka odrasla osoba. U hitnom slučaju u pomoć pozovite spasioca ili nekog drugog odraslog.
• Kapije i rešetke postoje s razlogom – kako bi zadržale decu dalje od bazena kada spasioc ili neka druga odrasla osoba nisu u blizini. Ne dopuštajte deci da se provlače!
• Ukoliko tek učite dete da pliva, proverite da li je oprema koju ste mu spremili za tu nameru odobrena i proverena.
• Krećite se lagano u okolini bazena. Nemojte trčati.
• Plivajte na onoj dubini koja je sigurna za vas i vaše dete. Ako ste počenik, držite se plićaka.
• Nemojte se gurati ili skakati, jer biste slučajno mogli da povredite druge ili sebe.
• Ne žvaćite i ne jedite dok plivate, lako možete da se zagrcnete.
• Istuširajte se čistom vodom pre ulaska i nakon izlaska iz bazena. Ponekad i sapunom.
• Brišite uši peškirom i dobro očistite nos.
• Nanosite dovoljno sredsta za zaštitu od UVA i UVB zraka i ponavljajte taj postupak nakon ulaženje i izlaženja iz vode.
• Pijte dovoljno tečnosti dok ne plivate kako ne bi došlo do dehidracije.

                                                                                                                                   Tekst pripremila: dr Stana Tadić