Projektovan je u mešovitom stilu koji je dominirao u vrtnoj arhitekturi toga vremena, nastalog kombinovanjem elemenata francuskog i engleskog stila. Takođe park sadrži očuvane i obnovljene vodene površine sa pratećim vrtno-arhitektonskim elementima, koje su bile bitno obeležje stila u kom je park projektovan. Klasično uređen deo parka imao je centralni motiv fontanu oivičenu polukružnim širokim platoom sa kog su vodile simetrično postavljene šetne staze preko kanala mostićima u pejzažno uređeni deo parka. Veći deo parka, projektovan u engleskom pejzažnom stilu, imao je brojne šetne staze i odmorišta. Preko vodenih površina – kanala i jezera bili su postavljeni drveni mostići sa ogradama od kovanog gvožđa.

Posebnu vrednost parka čini prisustvo brojnih vrednih primeraka očuvane dendroflore znatne starosti i impozantnih dimenzija. Takođe park sadrži i nekoliko vrsta koje su retke za ovo podneblje. U parku su najvećim delom zastupljeni visoki lišćari koji daju karakter parku. Visoki četinari su zastupljeni u manjem procentu, dok niski lišćari i žbunaste vrste  nisu prisutni usled velike zasene u parku. Veliku vrednost parka predstavljaju dva stabla močvarnog čempresa (Taxodium distichum Rich.) koja su rešenjem iz 1973. godine stavljena pod posebnu zaštitu. Park je podignut na temeljima sastojina autohtonih šuma čiji su lepi predstavnici bili ukomponovani u sastav parka, pa tako autohtone vrste i sada dominiraju parkom. Posebnu pažnju privlači veliki broj veoma starih stabala bele topole (Populus alba L.) i grupa gorostasnih stabala hrasta lužnjaka (Quercus pedunculata Ehrh.). Od starih stabala prisutno je još nekoliko primeraka crnog oraha ( Juglans nigra L.), gledičije (Gleditsia triacanthos L.), platana (Platanus acerifolia Willd.), krupnolisne lipe (Tilia grandifolia Ehrh.), katalpe (Catalpa bignonioides Walt.), divljeg kestena (Aesculus hippocastanum L.), koprivića (Celtis occidentalis L.), jablana (Populus nigra var.italica Moench.), sofore (Sophora japonica L.), pajavca (Acer negundo L.), jasena (Farxinus excelsior L.), graba (Carpinus betulus L.), veza (Ulmus effusa Willd.), poljskog bresta (Ulmus minor Mill.) i tri stabla crvenolisnog javora (Acer pseudoplatanus var. atropurpureum L.).

Zbog svega navedenog Stari park u Vlajkovcu predstavlja veliku vrednost za proučavanje istorije pejzažne arhitekture u Srbiji.