Visina bora je 13 m, a obim debla je 5,20 m. Star je oko 500 godina. Zbog nedostatka crkve u blizini, osveštan je kao sveto drvo – zapis, pa su pod njim vršena bogosluženja i pričešća, a drvo je prozvano Svetibor. Stari ljudi su često zaklinjali izgovarajući „Bora mi“, da uzalud ne bi uzimali božije ime. U narodnoj medicini, travari su od borove smole pravili lek za rane. Po narodnoj legendi, kaže se da su preci današnjih stanovnika Kamene Gore došli na ovaj prostor pre 350 godina, ne zateknuvši nikog. Prethodni žitelji su oko 50 godina pre njih napustili planinu, a njihov razlog zna samo Sveti Bor. U deblu su napravili rupu i ostavili poruku, a potom je prekrili dok bor nije srastao preko nje. U Srbiji, zapis je drvo koje predstavlja svetinju na koje su urezuje krst i ono se osveštava. To prvenstveno mora biti krupno drvo. Veruje se da će onoga ko se usudi da ga poseče ili na drugi način ošteti zadesiti velika nesreća. Na Sveti Bor se ne sme penjati ili pod njim spavati, ne smeju mu se kidati niti grane lomiti. Čak ni same od sebe otpale grane ili šišarke se ne smeju sakupljati.