Umetničko-istorijska dela

Stari Grci su govorili o „sedam čuda“ u tadašnjem poznatom svetu. Danas su sva ona nestala, ne ostavivši za sobom nikakav trag. U našem svetu postoji mnogo više „čuda“ zbog čega svako od nas mora da pridaje veliki značaj očuvanju, kako svetske, tako i nacionalne kulturne baštine. Jer svi mi ostajemo zapanjeni pred spomenicima koji daleko prevazilaze i kulturu onih koji su ih stvorili.


GALERIJA

Umetničko-istorijska dela
Umetničko-istorijska dela

Umetnost se zapravo određuje kao živa tvorevina različitih naroda i kultura i kao izraz društva u celini, njegove organizacije, svakodnevnog života, kulture i privrede. Ona odgovara uobličavanju dubokih misli, osećanja, želja i težnji ljudskog bića, u svim razdobljima i na svim stranama sveta. Veliki preokret u umetnosti desio se između 17. i 19. veka, u doba romantizma, kada se ona otrgla praktičnoj formi. Pre ovog perioda stvaralaštvo nije uživalo velike slobode, a prepušteni prostor je bio prilično skučen: umetnik je zavisio od naručioca za koga je stvarao. Nakon pet milienijuma svetske istorije sloboda u umetnosti bila je po prvi put moguća tek posle sekularizacije evropskih država. Slika dotadašnjeg sveta bila je zasnovana na hrišćanstvu, da bi nakon toga počela da se deli na posebne posede crkve, države, nauke i umetnosti.

Predmeti, odnosno grupa predmeta, koji imaju poseban značaj za upoznavanje istorijskog, kulturnog, naučnog i tehničkog razvitka jednog naroda, jesu umetničko-istorijska dela. Pri tome ne treba uzimati u obzir kada i gde su nastali, i da li se nalaze u nadležnim ustanovama ili izvan njih. Relevantne oblasti su arheologija, numizmatika, likovna umetnost, istorija, etnografija, primenjena umetnost, priroda i njen razvitak, i nauke i tehnike. Muzej na čijoj se teritoriji nalazi delo ga uvodi u registar, dok je centralna nadležna institucija u Republici Srbiji Narodni muzej u Beogradu. Pored njega poslove zaštite umetničko-istorijskih dela obavljaju:

Matična ustanova za umetničko-istorijska dela na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine je Muzej Vojvodine u Novom Sadu.

 

Vladimir Lukić

dipl. istoričar